Introduction
Јован Путник (Бела Црква, 25. децембар 1914 — Београд, 22. септембар 1983) био је југословенски и српски позоришни редитељ и театролог.
Биографија
Рођен је у породици Добриле и Василија. Његов отац био је адвокат и доктор правних наука. Завршио је Филозофски факултет у Београду као и драмски одсек Музичке академије.
Током студентских дана почео да ради као асистент редитеља Хрисана Цанкова (У логору Мирослава Крлеже), потом Радомира Плаовића (Вода са планине Р. Плаовића и М. Ђоковића), те Вере Греч, Поликарпа Павлова и др Ериха Хецла.
Незадовољан стеченим знањем, одлучио је да заврши курс Жака Делкроза, у Музичкој школи „Станковић“, код Луја Давича, а потом је похађао предавања и вежбе у Институту за покрет Рудолфа фон Лабана у „Helerauschule“ у Лаксенбургу, крај Беча, и Студиј Мери Вигман у Дрездену. Проблеме сценског простора проучавао је у Студију следбеника Декура у Паризу.
У Бечу се упознао и са учењем Сигмунда Фројда и уметношћу М. Рајнхарта, а гледао је и три представе Вахтангова.
Након повратка у земљу 1939. приредио је на Коларчевом народном универзитету, са Вером Крстић и Силвијем Бомбарделијем, играчко-мимско-музичко-говорно-рецитаторски програм синтетичке „новоигре“, коју ће део критике оквалификовати као „некритичну дрскост“.
Режирао је у Белој Цркви (Савремена сцена и Театар „Жарко Васиљевић“), водећим позориштима Србије, Босне и Херцеговине као и „Theatre entre deux mondes“ у Паризу.
Руководио је научноистраживачким пројектима из области психологије и логике.
Путник је објавио на десетине радова из теорије позоришта и естетике.
Он је био суплент и професор Гимназије у Белој Цркви, професор и директор Учитељске школе у Вршцу, професор у Учитељској и Вишој социјално-педагошкој школи у Загребу.
Радио је као новинар „Правде“, „Дневника“ и „Вечерњих новости“, уредник Радио Београда, намештеник Дома слепих и глувонемих у Земуну, директор драма, професор Средње позоришне школе у Новом Саду, Позоришне академије у Београду, професор и директор Драмског студија у Зрењанину.
Био је редитељ опере и драме Српског народног позоришта.
У Крушевачком позоришту је био уметнички руководилац и редитељ.
Реализовао је више од 220 премијера.
По властитој жељи сахрањен је у Белој Цркви.
Награде
- Стеријина награда за режију
- Више награда Удружења драмских уметника Србије и Босне и Херцеговине
- Републичка награда БиХ „27. јул
- Награда Скупштине града Зенице
Дела
- Свет као ми, 1936.
- Низ стрмен, 1937.
- Женидба врапца подунавца, 1945.
- Лењин, 1945.
- На Дунаву ноћ, 1951.
- Руђер Бошковић, 1953.
- Вук, 1953.
- Антон Маврак, 1974.
- Насрадин у Травнику, 1974.
- Америчке приче, 1976.
- Хероји не умиру, 1976.
- Будућност је почела, 1976.
- Велики пут, 1977.
- Пролегомена за позоришну естетику, постхумно, 1985.
- Драматизације
- Гроб у житу (по Ћопићу, 1946)
- Зелено, волим те зелено (по Лорки, 1954)
- Кротка (по Достојевском, 1960)
- Смрт Смаил-аге Ченгића (по Мажуранићу, 1963)
- Метаморфозе (по Кафки, 1965)
- Пасха носача Самуела (по Самоковлији, 1966)
- Дервиш и смрт (по Селимовићу, 1967)
- Ветрови корачају (по Ж. Васиљевићу, 1969)
- Хроника о Мармеладовима (по Достојевском, 1973)
- Њеточка Њезванова (по Достојевском, 1974)
- Стојанка, мајка кнешпољка (по С. Куленовићу, 1974)
- Титов напријед (по Назору, 1975)
- Бајка о рибару и рибици (по Пушкину, 1975)
- Црвене тице (по Б. Миљковићу, 1976)
- Доживљаји Чичикова (по Гогољу, 1977)
- Ветар над Србијом (по Лази Лазаревићу, 1977)
- Лабудово језеро (по Чајковском, 1980)
Изабрана театрографија
- Страдија
- Срећни дани
- Авети
- Невине
- Волшебни магарац
- Мадам Батерфлај
- Слепи миш
- У долини
- Орфеј
- Кармен
- Дорица плеше
- Отмица из сераја
- Отело (Верди)
- Четири грубијана
- Трубадур
- Дом Бернарде Албе
- Хвалисави војник
- Људи без вида
- На западним котама
- Крвава свадба
- Лек за жене или Уображена болесница
- Скендербег
- Љубав дон Перлимплина
- Страдија
- Смрт Смаил-аге Ченгића, Јерма
- Кир Јања